Najveće Kinsijevo otkriće je bilo da je 37 odsto muškaraca imalo bar jedno homoseksualno iskustvo. Homoseksualnu želju je osećalo 13 odsto, ali nije preduzelo ništa da je ostvari.“ Akademski građani koji ovo čitate i učite, vreme je da se upitate, ukoliko niste član „Kvirije“, da li ste normalni.

Zbilja, dokle će on tako? Zašto je, dođavola, tako ponosan? Ne znam da li je ovde reč o nekoj misterioznoj politici, ali znam da Kovač piše katastrofalno, i da to našu književnu javnost uopšte ne uznemirava. Ona, naime, čita kao što je napisano. I tačka. 

Jedinstvo poučavanja i istraživanja se nadomješta slijedom brzopoteznih kurseva na temelju kojih se u roku od tri godine tržištu radne snage izručuje sve veća količina priučenih, ali fleksibilnih polustručnjaka za različita područja djelatnosti.

Fejsbuk je mesto gde ljudi uglavnom prenose tuđe ideje i ocenjuju ono što je već izmišljeno. Čitava ta ogromna softverska mašinerija radi cilju što efikasnijeg uništavanja slobodnog vremena i udaljavanju čoveka od onoga što je realni svet,  sa datom iluzijom povezanosti.

Da li naša deca razumeju sve nove reči koje su ušle u upotrebu kroz informacione tehnologije i kulture masa? Kakav je srpski jezik u sredstvima informisanja ili u poslovnom svetu sa "cunami talasom" engleskih pozajmljenica i ima li tu igde srpske ćirilice?

Madonin koncert se smatra prvorazrednim kulturnim događajem, dok je koncert Mileta Kitića dno samog dna, a oni koji idu na takve koncerte nazivaju se primitivnom ruljom koja zaudara na mješavinu kiselog kupusa i najnovijeg mirisa iz Diorove kolekcije. Kičom u iskonskom obliku.

Gledaoci se verovatno sećaju najboljeg filma prošlogodišnje selekcije Ovo je Engleska Šejna Medouza, a već u narednom izdanju festivala stiže njegovo novo ostvarenje Somers Town, kao (ne jedina) potvrda da "Slobodna zona“ insistira na nekim svojim autorima.

U uslovima naučno-tehnološke revolucije nova društvena podela rada začinje u naučnim laboratorijama i školskim institucijama. Nažalost, dve trećine čovečanstva još uvek živi u zoni svetske poluperiferije i periferije.

U dvadesetom veku potrebna ravnoteža između tradicije i potrebe za novim je bila više puta poremećena zbog loše shvaćenog „avangardizma“ – promukli, nestrpljivi avangardizam, po svaku cenu. Destrukcija je postala apoteoza ratničkog avangardizma. Ona se ustremila da pocepa čitavu vekovnu kulturnu tradiciju.

Ne mogu prežaliti / Što nekim slučajem / Nije živ Sultan Murat / Pa da odem na Kosovo polje / Da mu se izvinim / Izvini Padišahu što ovoliko kasnim / Ti nisi osvajao svet / A da niko tvoj ne pogine / Niti si ratovao skriven iza oblaka / Nego si došao lično / I sve platio svojom glavom / Nisi me oslobađao nego porobljavao